Za­po­sle­ni u pra­vo­su­đu po­če­će sa pro­te­sti­ma od 15. ju­na uko­li­ko im do kra­ja ovog mje­se­ca ne bu­du is­pla­će­na du­go­va­nja po osno­vu do­da­ta­ka na za­ra­du za pr­vi kvar­tal ove go­di­ne, na­ja­vi­li su pred­stav­ni­ci Sin­di­ka­ta upra­ve i pra­vo­su­đa. Oni su na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re ka­za­li da su du­go­va­nja dr­ža­ve za pr­vi kvar­tal pre­ma za­po­sle­ni­ma oko 215.000 eura.
Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta upra­ve i pra­vo­su­đa SSCG Ne­nad Ra­ko­če­vić ka­zao je da za­po­sle­ni u sud­stvu i tu­ži­la­štvu, po do­go­vo­ru sa Sud­skim sa­vje­tom, zbog ina­če ni­skih za­ra­da, pri­ma­ju do­da­tak od 35 eura mje­seč­no ko­ji, ka­ko je do­dao, ni­je­su do­bi­li od po­čet­ka ove go­di­ne. On je na­veo da je Stru­kov­ni od­bor za­po­sle­nih u sud­stvu do­nio od­lu­ku da se or­ga­ni­zu­ju mo­gu­ći pro­te­sti i štrajk za­po­sle­nih u pra­vo­su­đu, jer se ne po­štu­ju do­go­vo­ri iz­me­đu Sud­skog sa­vje­ta i sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je. Ra­ko­če­vić je is­ta­kao da je do­go­vor bio da se na­sta­vi sa is­pla­tom do­da­ta­ka i u ovoj go­di­ni, ali da za pr­vi kvar­tal ni­je­su is­pla­će­ni.
– Dru­gi je na pra­gu i sum­nja­mo da će i on bi­ti is­po­što­van – re­kao je Ra­ko­če­vić.
Pre­ma ri­je­či­ma Ra­ko­če­vi­ća, Stru­kov­ni od­bor za­po­sle­nih u sud­stvu jed­no­gla­sno je do­nio od­lu­ku da se, uko­li­ko do­da­tak za pr­vi kvar­tal ne bu­de is­pla­ćen do 1. ju­na, pro­te­sti or­ga­ni­zu­ju 15. ju­na.
– Od­no­sno, ako za dru­gi kvar­tal ne bu­de is­pla­ćen 1. ju­la, da pro­test bu­de 15. ju­la, a u me­đu­vre­me­nu da uđe­mo u pro­ces pre­go­va­ra­nja ak­ta o mi­ni­mu­mu pro­ce­sa ra­da, ko­ji nam da­je mo­guć­nost or­ga­ni­zo­va­nja štraj­ka i na­či­na ka­ko će­mo da štraj­ku­je­mo. Da­kle, i štrajk je jed­na od op­ci­ja – pre­ci­zi­rao je on.
Ra­ko­če­vić je ka­zao da se na­ja­va pro­te­sta mo­že shva­ti­ti kao pri­ti­sak na nad­le­žne da uva­že nji­ho­ve za­htje­ve, ka­ko do to­ga ne bi do­šlo.
Ra­ko­če­vić je uka­zao da su ju­če uju­tru ima­li sa­sta­nak sa pred­sjed­ni­com Vr­hov­nog su­da Ve­snom Me­de­ni­com, ko­ja im je obe­ća­la da će do­da­tak za pr­vi kvar­tal bi­ti is­pla­ćen sa maj­skom pla­tom. On je do­dao da u to ne sum­nja­ju, zna­ju­ći do­sa­da­šnji rad i obe­ća­nja pred­sjed­ni­ce Vr­hov­nog su­da.
– Me­đu­tim, za dru­gi dio ne­ma­mo ni­ka­kva obe­ća­nja i ga­ran­ci­je, i za­to se pri­dr­ža­va­mo od­lu­ka Stru­kov­nog od­bo­ra da u slu­ča­ju ne­is­pla­te 15. ju­la poč­ne­mo sa pro­te­sti­ma – ka­zao je Ra­ko­če­vić.
On je po­ja­snio da za­stu­pa­ju pra­va oko 1.500 za­po­sle­nih u pra­vo­su­đu, na­ja­vlju­ju­ći da će upu­ti­ti ini­ci­ja­ti­vu Mi­ni­star­stvu prav­de da se do­da­tak ko­ji pri­ma­ju na za­ra­du pre­to­či u ko­e­fi­ci­jent.
Pred­sjed­nik Stru­kov­nog od­bo­ra za­po­sle­nih u sud­stvu Mi­loš Jo­vo­vić ka­zao je da se na­da da ne­će bi­ti pri­nu­đe­ni da or­ga­ni­zu­ju pro­te­ste i štrajk.
– Ali, ako bu­de­mo mo­ra­li, i to je je­dan vid sin­di­kal­ne bor­be. Na­dam se da do to­ga ne­će do­ći, jer su nam do­sad iza­šli u su­sret za sve što smo tra­ži­li – na­veo je Jo­vo­vić.
U sin­di­ka­tu su ne­go­do­va­li zbog ne­zva­nič­nih na­ja­va da će do­ći do sma­nje­nja za­ra­da su­di­ja, što bi tre­ba­lo da bu­de ob­u­hva­će­no iz­mje­na­ma Za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru.
– Ima­mo ne­zva­nič­no in­for­ma­ci­je da će bi­ti sma­nje­ne za­ra­de funk­ci­o­ne­ri­ma iz gru­pe A, B i C. Ne­ma­mo ni­šta pro­tiv, ni­je ni tre­ba­lo da uve­ća­va­ju se­bi to­li­ko za­ra­de kad je za­kon usva­jan. Oni su ti ko­ji su, kao me­na­dže­ri, od­go­vor­ni za de­fi­cit bu­dže­ta – oci­je­nio je Ne­nad Ra­ko­če­vić.
On je po­ru­čio da će se sin­di­kat su­prot­sta­vi­ti svim za­ko­nom do­zvo­lje­nim sred­stvi­ma sma­nje­nju za­ra­da su­di­ja­ma. Ra­ko­če­vić je ka­zao da sma­tra­ju da su­di­je ni­je­su funk­ci­o­ne­ri, te da oni mo­ra­ju da bu­du ne­za­vi­sni i ade­kvat­no pla­će­ni, da ne bi bi­li pod­lo­žni pri­ti­sci­ma ili ko­rup­tiv­nim rad­nja­ma.
Ko­men­ta­ri­šu­ći stra­te­gi­ju re­for­me jav­ne upra­ve, ko­jom je pred­vi­đe­no ot­pu­šta­nje za­po­sle­nih, Ra­ko­če­vić je ka­zao da to ni­je u re­du i da ne­ma vi­ška za­spo­sle­nih.
– Ar­gu­men­to­va­no tvr­dim da ako u ne­koj usta­no­vi ili or­ga­nu ima vi­ška za­po­sle­nih, u dru­gom ih fa­li, i tre­ba da se iz­vr­ši pre­ra­spo­dje­la rad­nih mje­sta – do­dao je Ra­ko­če­vić.
On je ka­zao da će sin­di­kat ko­ri­sti­ti sva­ki ob­lik bor­be ko­ji im za­kon do­zvo­lja­va, i ne­će do­zvo­li­ti da se ije­dan rad­nik ot­pu­sti.
– Na­pro­tiv, ako ima vi­ška rad­ni­ka, zna­či da ih je ne­ko pri­mio mi­mo za­ko­na, i taj ne­ko tre­ba da bu­de ot­pu­šten. Zna­či, ako ot­pu­ste jed­nog rad­ni­ka, mo­ra­ju ot­pu­sti­ti i jed­nog funk­ci­o­ne­ra ko­ji je od­go­vo­ran za to – po­ru­čio je on.
Ra­ko­če­vić je ka­zao da ne zna ko­li­ko bi rad­ni­ka mo­glo bi­ti ot­pu­šte­no, na­vo­de­ći da ima­ju ne­zva­nič­ne in­for­ma­ci­je da se ra­di o oko hi­lja­du za­po­sle­nih, ali da ni­je pla­ni­ra­no ot­pu­šta­nje za­po­sle­nih u sud­stvu i tu­ži­la­štvu. Iako ni­je že­lio da ko­men­ta­ri­še par­tij­ska za­po­šlja­va­nja u lo­kal­nim i dr­žav­noj upra­vi, Ra­ko­če­vić je is­ta­kao da je fa­kat da se u Op­šti­ni Ro­ža­je, na­kon smje­ne vla­sti, za ne­pu­ne dvi­je go­di­ne du­pli­rao broj za­po­sle­nih.
– Sa dru­ge stra­ne, u Op­šti­ni Ko­la­šin je ot­pu­šte­no oko 100 rad­ni­ka, a od­re­đen broj po­li­tič­ki po­dob­nih je pri­mljen. To uka­zu­je da po­li­tič­ki fak­tor ima uti­ca­ja. Ali, nas ne in­te­re­su­je ko je na vla­sti, mi se bo­ri­mo za rad­ni­ke i za nji­ho­ve po­ro­di­ce – po­ru­čio je Ra­ko­če­vić.A.O.


Spa­so­je­vić: Rad­ni­ci pod pri­ti­skom

Se­kre­tar Sin­di­ka­ta upra­ve i pra­vo­su­đa i pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta ZIKS-a Pre­drag Spa­so­je­vić oci­je­nio je ne­pri­mje­re­nim op­tu­žbe mi­ni­stra od­bra­ne Pre­dra­ga Bo­ško­vi­ća da dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci i na­mje­šte­ni­ci „oja­di­še dr­ža­vu sa tu­žba­ma“. On sma­tra da Bo­ško­vić „oči­gled­no ne po­zna­je stva­ri i ni­je stru­čan“.
– Oči­gled­no im bo­du oči za­ra­de advo­ka­ta. Ni­ti su dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci i na­mje­šte­ni­ci, ni­ti su pri­pad­ni­ci voj­ske i po­li­ci­je do­no­si­li za­ko­ne i advo­kat­ske ta­ri­fe – is­ta­kao je Spa­so­je­vić.
Na­veo je da je dr­ža­va sa­sta­vlje­na od tri kom­po­nen­te – te­ri­to­ri­ja, na­rod i or­ga­ni­zo­va­na vlast.
– Oči­gled­no je da ov­dje ne­ma jed­ne kom­po­nen­te – or­ga­ni­zo­va­ne vla­sti. Da ima­mo, ona ne bi do­zvo­li­la da do­đe do tih tro­ško­va i spri­je­či­la bi vo­đe­nje spo­ro­va – na­vo­di on.
Sma­tra da na­ja­ve is­tra­ga zbog sud­skih po­stu­pa­ka rad­ni­ka pred­sta­vlja­ju pri­ti­sak na sve za­po­sle­ne u jav­noj upra­vi da ne smi­ju da tu­že dr­ža­vu. Spa­so­je­vić je na­veo da oko 250 rad­ni­ka ZIKS-a tu­ži dr­ža­vu zbog ne­ma­nja pra­va na pa­u­zu, te da je vri­jed­nost tog spo­ra ne­ko­li­ko mi­li­o­na. Ka­zao je da sa­da še­fo­vi u ZIKS-u pri­ti­ska­ju za­po­sle­ne ko­ji tu­že dr­ža­ve da po­vu­ku tu­žbu.